[ad_1]
Slađan Vučković (52), nekadašnji deminer Vojske Savezne republike Jugoslavije, koji je ostao bez obe ruke u razminiravanju Kopaonika, kazao je za naš portal da je pametno što je naređena evakuacija naselja Stevan Sinđelić jer ukoliko se sa gradilišta zaista uklanja Tomahavk, to ubojno sredstvo sadrži ogromnu količinu eksploziva – čak 454 kilograma.
Vučković je imao priliku da se „oči u oči“ Tomahavkom 1999. godine, nakon bombardovanja Komande armije na Trgu Vojske.
„Tada je Tomahavk probio prvi sprat i ostao između prvog i drugog sprata. Bilo je to još vreme bombardovanja i uklanjanje odatle nije dolazilo u obzir. Osim toga bilo je oko rakete mnogo elektronike tako da je rizik bio ogroman. Uništio sam je uz pomoć jednog kilograma plastičnog eksploziva kojim sam dejstvovao sa sprata iznad. Porušio sam ceo sprat, ali nije bilo razletanja i oštećenja okolnih zgrada, a taj deo zgrade Komande armije već je bio tokom bombardovanja i napola srušen“, kazao je Vučković.
On je istako da neeksplodirano ubojno sredstvo pronađeno na gradilištu između Naučno-tehnološkog parka i naselja Stevan Sinđelić nije video, tako da iz onoga što je čuo ne može da kaže da li se radi o Tomahavku iz 1999. godine ili zaostalom ubojnom sredstvu iz Drugog svetskog. Mogućnost da se radi o bombi iz Drugog svetskog rata ne isključuje zato što su upravo upravo taj deo Niša tokom 1944. i 1945. godine bombardovali saveznički avioni.
„Ukoliko se rado o Tomahavku ne treba da čudi što je pronađen zariven duboku u zemlju. To je raketa koja ima nasnimljenu putanju. Ona ispaljena recimo sa Jadranskog mora leti 400, 500 kilometara sa uključenim mašinskim motorima. Kada dođe na osam do 10 kilometara od cilja, onda se umesto mašinskih, uključuju borbeni motori. Tada se „naoruža“ i onda se čuju dva pucnja jer probije zvučni zid i ide preko 1.500 kilometara na sat. Kako ide velikom brzinom, a ima veliku masu, sa bojevom glavom ukupno bezmalo 1.000 kilograma zabija se duboko u zemlju ukoliko ne eksplodira prilikom udara u cilj“, objašnjava Vučković.
Prema njegovim rečima, pogrešna su mišljenja građana koja se ovih dana čuju da će raketa biti bezbedna za uklanjanje kada se sa nje ukloni osigurač. Najbolje je kada ima osigurač, istakao je Vučković, a ukoliko se ukloni onda je tek nebezbedna.
„Bez obzira na koji način će to ubojito sredstvo bilo uklonjeno verujem da će to učinjeno bezbedno. Mi imamo stručnjake koji i te kako znaju da rade svoj posao. Oni će proceniti na terenu, kada je iskopaju, da li je najbolje da je prevezu na neko mesto pored Niša gde može biti uništena bez ikakvih posledica po okolinu, ili da ostane tu gde jeste i da se tu uništi. U tom slučaju preuzimaju se mere obezbeđenja, to mogu da budu pesak ili gume ili neki drugi materijal. Svakako bi najbolje bilo da može da bude odvezena i uništena na mestu udaljenom od grada“, izjavio je Vučković.
On je kazao da podaci Centra za razminiranje govore da na području naše zemlje postoji još oko 150 lokacija sa zaostalim velikim ubojnim sredstvima.
Vučković je teško ranjen 25. aprila 1999. godine, prilikom razminiranja Kopaonika od kasetnih bombi. Razminirao je na jednoj od planinskih padina106 bombi i kada je trebalo da razminira poslednju, 107. ona je eksplodirala. Zadobio je teške povrede obe ruke, pokidani su mu mišići i ligamenti desne noge, povređena leva strana lica i izgubio je sluh na levo uvo. Uprkos teškim povredama uspeo je da ustane i otrči do svojih kolega koji su bili udaljeni oko 150 metara.
Vučković i danas vodi borbu protiv upotrebe kasetnih bombi. Učestvuje na skupovima širom sveta, ukazujući na posledice upotrebe ovakve municije. Paralelno sa tim pokušava da pokrene otkrivanje prave istine o bombardovanju Vranja i juga Srbije osiromašenim uranijumom.
Naselje Stevan Sinđelić sutra će biti evakuisano kako bi bila uklonjena raketa koja je pronađena na gradilištu druge zgrade Naučno-tehnološkog parka.
(Telegraf.rs)
[ad_2]
RPT
